Skip to main content

Demencija je ozbiljno medicinsko stanje koje pogađa milione starijih osoba širom sveta, predstavljajući značajan izazov kako za pojedince, tako i za njihove porodice i zdravstvene sisteme. Ovo stanje je karakterizovano postepenim opadanjem kognitivnih funkcija, što značajno utiče na svakodnevni život i sposobnost samostalnog funkcionisanja.

Šta je demencija?

Demencija nije specifična bolest, već opšti termin koji opisuje širok spektar simptoma povezanih sa oštećenjem pamćenja, razmišljanja i socijalnih veština. Ove promene su dovoljno ozbiljne da ometaju svakodnevni život osobe. Najčešći uzrok demencije je Alzheimerova bolest, ali postoje i druge forme kao što su vaskularna demencija i frontotemporalna demencija.

Simptomi demencije

Simptomi demencije predstavljaju ključne pokazatelje koji mogu ukazati na prisustvo ovog kompleksnog stanja koje utiče na mozak i ometa normalno funkcionisanje osobe. Iako simptomi variraju zavisno od tipa demencije i stadijuma bolesti, postoji nekoliko uobičajenih znakova koji mogu pomoći u ranoj identifikaciji i adekvatnom reagovanju.

Gubitak pamćenja koji ometa dnevne aktivnosti

Ovo je često jedan od prvih i najprimetnijih simptoma demencije. Osobe mogu zaboraviti nedavne događaje, imena bliskih ljudi ili čak važne datume koji su im prethodno bili dobro poznati. Gubitak pamćenja može značajno ometati svakodnevne aktivnosti, kao što su plaćanje računa, uzimanje lekova, ili vođenje domaćinstva.

Demencija

Teškoće u planiranju ili rešavanju problema

Osobe sa demencijom mogu imati problema sa sekvenciranjem koraka potrebnih za obavljanje zadataka ili sa razumevanjem i praćenjem složenijih planova. Ovo može uključivati teškoće u pripremi obroka, upravljanju finansijama ili planiranju dana.

Zamena mesta stvari i nesposobnost retragovanja koraka

Jedan od čestih simptoma je i stavljanje stvari na neobična mesta i nesposobnost da se sete koraka kako bi ih ponovo pronašli. To može dovesti do čestog gubljenja ličnih predmeta, kao što su ključevi, novčanik ili mobilni telefon.

Izazovi u obavljanju poznatih zadataka

Demencija može uticati na sposobnost osobe da obavlja zadatke koji su joj nekad bili rutina, bilo kod kuće, na poslu ili tokom slobodnog vremena. To može uključivati zaboravljanje pravila igre koju često igraju, problema sa korišćenjem kućnih aparata ili čak vožnju automobila.

Poteškoće u verbalnoj komunikaciji

Osobe sa demencijom mogu imati teškoće u pronalaženju pravih reči, završavanju rečenica ili mogu ponavljati iste priče ili pitanja. Takođe, mogu imati problem da prate ili učestvuju u razgovorima, što dovodi do socijalne izolacije.

Dezorijentacija u vremenu i prostoru

Demencija može uzrokovati da osobe izgube osećaj vremena i datuma, ili čak da zaborave gde se nalaze, što može dovesti do dezorijentacije i lutajućeg ponašanja.

Smanjena sposobnost donošenja odluka

Promene u sposobnosti donošenja odluka mogu se manifestovati kroz loše finansijske odluke, neadekvatno oblačenje u odnosu na vremenske uslove ili zanemarivanje higijene.

Promene raspoloženja i ličnosti

Osobe sa demencijom mogu doživeti promene u raspoloženju, kao što su iritabilnost, depresija ili apatija. Takođe, mogu pokazati promene u ličnosti, postati sumnjičavi, strašljivi ili se ponašati izvan svojih uobičajenih normi ponašanja.

Rano prepoznavanje ovih simptoma i pravovremeno traženje medicinske pomoći su ključni za upravljanje demencijom. Postoje tretmani koji mogu pomoći u usporavanju razvoja bolesti i poboljšanju kvaliteta života kako za osobu sa demencijom, tako i za njene bližnje.

Blaga Demencija

Šta je blaga demencija, progresivna a šta galopirajuća demencija?

Blaga demencija karakteriše se početnim simptomima koji uglavnom uključuju zaboravnost, poteškoće u pronalaženju pravih reči i manje promene u ponašanju i sposobnosti planiranja. Ove promene su obično dovoljno blage da ne ometaju značajno svakodnevne aktivnosti i socijalne interakcije.

Progresivna demencija označava demenciju koja se vremenom pogoršava. Ovaj tip demencije, kao što je Alzheimerova bolest, napreduje u više faza od blage preko umerene do teške demencije, gde simptomi postaju sve izraženiji i ometajući.

Galopirajuća demencija se odnosi na vrlo brzo napredovanje demencije, gde se simptomi brzo pogoršavaju u roku od nekoliko meseci do nekoliko godina. Ovaj oblik demencije može biti posebno težak za pacijente i njihove porodice zbog brzine kojom se gube kognitivne i fizičke sposobnosti.

Boravak dementne osobe u staračkom domu Rehab Senior- AlexsanderVille

Boravak osobe sa demencijom u staračkom domu može pružiti brojne beneficije, kako za osobu sa demencijom, tako i za njenu porodicu. Staračk dom Rehab Senior  je specijalizovan za brigu o osobama sa demencijom i nudi strukturirano okruženje, profesionalnu negu, redovne obroke, društvene aktivnosti i sigurnost. Osoblje je obučeno da pruži specijalizovanu negu koja uključuje upravljanje terapijama, pomoć u svakodnevnim aktivnostima i monitoring zdravstvenog stanja. Ovo može značajno poboljšati kvalitet života dementne osobe i smanjiti stres kod porodičnih članova.

Da li je demencija nasledna bolest?

Demencija može imati genetske komponente, posebno u slučajevima ranih oblika Alzheimerove bolesti, koje su retke i pojavljuju se kod osoba mlađih od 65 godina. Kod ovih slučajeva, postoji jasnija nasledna predispozicija. Međutim, većina slučajeva demencije, posebno onih koji se javljaju u kasnijem životnom dobu, su multifaktorijalni, što znači da uključuju kombinaciju genetskih, životnih i okolinskih faktora. Poznavanje porodične istorije može pomoći u proceni rizika, ali ne garantuje da će osoba dobiti demenciju.

Koliko žive dementne osobe?

Očekivani životni vek osobe sa demencijom može varirati značajno, zavisno od tipa demencije, starosti u kojoj je dijagnoza postavljena, i opšteg zdravstvenog stanja osobe. U proseku, osobe sa Alchajmerovom bolešću mogu živeti od 4 do 8 godina nakon postavljanja dijagnoze, mada neki mogu živeti i 20 godina, zavisno od drugih faktora. Važno je naglasiti da pravilna nega i podrška mogu poboljšati kvalitet života i u nekim slučajevima produžiti trajanje života.

Briga o starima

Briga o Dementnim Korisnicima doma

Zaustavljanje demencije

Demencija je kompleksan poremećaj koji se ne može potpuno izbeći, ali postoje načini na koje možemo umanjiti rizik od njenog razvoja. Implementacija određenih promena u životnom stilu može pomoći u očuvanju mentalnih funkcija i usporavanju potencijalnog napretka demencije.

Vežbanje i demencija

Redovno fizičko vežbanje je jedan od najefikasnijih načina za borbu protiv demencije. Vežbanje poboljšava cirkulaciju krvi u mozgu, što može pomoći u očuvanju zdravih moždanih ćelija i podsticanju rasta novih. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, kao što su brza šetnja i plivanje

Mentalna stimulacija i demencija

Angažovanje u aktivnostima koje zahtevaju razmišljanje i rešavanje problema može pomoći u održavanju moždane aktivnosti i usporavanju demencije. To uključuje čitanje, rešavanje ukrštenica ili sudoku zagonetki, učenje novog jezika ili sviranje muzičkih instrumenata. Redovna mentalna stimulacija može povećati kognitivnu rezervu mozga, što pomaže mozgu da bude otporniji na oštećenja povezana sa demencijom.

Društveni angažman i demencija

Održavanje socijalnih veza može imati značajan pozitivan efekat na mentalno zdravlje. Interakcija sa drugima stimuliše mozak na više načina, što može doprineti njegovoj otpornosti. Socijalne aktivnosti mogu uključivati druženje sa prijateljima i porodicom, učestvovanje u grupnim aktivnostima ili volontiranje.

Upravljanje stresom i demencija

Hronični stres može negativno uticati na mozak, naročito na oblasti koje regulišu pamćenje. Praktikovanje tehnika upravljanja stresom, poput meditacije, joge, dubokog disanja ili progresivne relaksacije mišića, može smanjiti štetu koju stres može naneti mozgu.

San i demencija

Kvalitetan san je kritičan za ‘čišćenje’ mozga od toksina koji se akumuliraju tokom dana. Nedostatak sna ili loš kvalitet sna može povećati rizik od razvoja demencije. Preporučuje se 7-8 sati kvalitetnog sna svake noći kako bi mozak ostao zdrav.

Implementacijom ovih promena u životni stil, može se značajno doprineti smanjenju rizika od razvoja demencije. Uz to, važno je pratiti i druge aspekte zdravlja kao što su ishrana, upravljanje hroničnim bolestima i redovne medicinske kontrole koje mogu doprineti opštem dobrostanju i očuvanju kognitivnih funkcija.

 

 

Najčešća pitanja o demenciji

  1. Šta uzrokuje demenciju?
    Demenciju mogu uzrokovati različiti faktori, uključujući neurodegenerativne bolesti kao što je Alchajmerova bolest, vaskularne probleme kao što su moždani udari, i druge medicinske stanja. Često je rezultat kombinacije genetskih, životnih i okolinskih faktora.
  2. Da li su svi slučajevi demencije isti?
    Ne, postoje različiti tipovi demencije. Svaki tip ima različite uzroke, simptome i progrese.
  3. Kako mogu prepoznati rane znake demencije?
    Rani znaci uključuju zaboravnost, poteškoće u planiranju i rešavanju problema, teškoće sa svakodnevnim zadacima, jezičke probleme, dezorijentaciju u vremenu i prostoru, i promene u ponašanju i raspoloženju.
  4. Ko je najviše pod rizikom od razvoja demencije?
    Rizik od demencije raste sa starošću, posebno nakon 65. godine života. Drugi faktori rizika uključuju genetsku predispoziciju, srčane bolesti, dijabetes, visoki krvni pritisak, gojaznost, pušenje, depresiju i životni stil sa niskim nivoom mentalne i fizičke aktivnosti.
  5. Da li se demencija može sprečiti?
    Iako se demencija ne može uvek sprečiti, zdravi životni izbori mogu smanjiti rizik. To uključuje održavanje aktivnog društvenog života, redovne mentalne i fizičke aktivnosti, zdravu ishranu, kontrolu telesne težine, održavanje zdravlja srca i izbegavanje pušenja.
  6. Kako se leči demencija?
    Lečenje demencije fokusira se na ublažavanje simptoma i poboljšanje kvaliteta života. To može uključivati terapije za podršku ponašanju, kao i promene u životnom stilu. Pored toga, važna je i podrška porodice i profesionalaca koji mogu pomoći u upravljanju svakodnevnim izazovima.
  7. Kako mogu pomoći voljenoj osobi sa demencijom?
    Podrška može uključivati pomoć u svakodnevnim aktivnostima, osiguravanje sigurnog okruženja, održavanje rutine, strpljivu i smirenu komunikaciju, kao i poticanje na socijalizaciju i aktivnosti koje stimuliraju mozak. Takođe je važno da se kao negovatelj brinete i o svojem zdravlju i dobrobiti.

 

Leave a Reply